| |
Presarijum
30/31
maj-avgust 2006.
 INDOKTRINALIJE
Etant
donne...
Prvog
vikenda posle Cecinog ovogodišnjeg rođendanskog
koncerta koji će ostati zapamćen po otkrivanju celulita
na njenoj zadnjici, u ozbiljnom političkom dnevniku
Danas, Jugoslav Ćosić, gost u rubrici Dnevnik nedelje,
inače voditelj političke emisije Televizije B92
u kojoj, uljudan do mrzovoljnosti, sa ozbiljnim
gostima pročešljava ozbiljne dnevno-političke teme,
nije odoleo da se i sam, domišljatom leksičkom himerom
već u naslovu svog dnevnika, osvrne na ovaj, drugi
na svetskoj rang listi, celulit. Ovaj pomalo smešno
otužni način na koji se upiŹnjemo da se ponašamo
"kao sav normalan svet" - da se poslužim jednim
od paradigmatičnih naziva aktuelnih TV emisija,
verovatno ne bi bio vredan osvrta sada, nakon tri
meseca, da tih dana opšte euforije, koja je zahvatila
srpsko medijsko nebo i javnost, jedna žena u svom
ofisu nije potegla kolumnu iz Kurira, koju potpisuje
Dragoljub Petrović, u kojoj se on takođe bavi datom
temom... Njoj je navodno u prvi mah zasmetalo to
što se pored toliko ozbiljnih tema jedan, po njenom
mišljenju, ozbiljan novinar bavi baš ovom, ali,
kako je počela da raste mogućnost da se ovaj razgovor
u koji su se uključile prisutne kolege i civilni
službenici pretvori u ostrašćenu galamu, ona ga
je presekla priznanjem: "Zapravo, mene brine to
što moja osmogodišnja ćerka već ima celulit, i brine
me kako se sva ta buka odražava na nju... i brine
me što ne znam kako da se postavim u svemu tome!"...
Uz napomenu da ne želi da zvuči utešno ili da pametuje,
jedna koleginica je, skrećući pažnju prisutnima
na foto-portret koji je ovaj novinar priložio za
svoju kolumnu, primetila kako je u svemu tome najiracionalnije
i najtužnije bas to što je očito da ovaj serviser
medijskih datosti i ne pomišlja kako bi i sam mogao
dati koju paru više za sopstveno zdravlje. Ova anegdota
sa nelagodnim krajem bila je neposredan povod da
se za ovaj broj Presarijuma napravi mini-moniŹtoring
(od 1- 15. juna) dvaju sestrinskih dnevnih novina
koje Indokov pres kliping servis inače ne prati
- Kurir i Press.
Iz
ovih 15 brojeva moglo se videti da se Kurir,
kao politički tabloid, ne bavi ženama više nego
što je potrebno, osim ženama sa estrade u odgovarajućim
stalnim rubrikama (Ceca, Zorana... svetski džet
set sa pripadajućim muško-ženskim i porodičnim odnosima).
U Kuriru žena "zasluži" naslovnu stranu ako može
poslužiti kao objekat za političke insinuacije (Dulić
favorizuje hrvatsko cepivo za svinje) ili kao oruđe
za diskvalifikovanje aktera u važnim muškim poslovima
(Ceca savetuje selektora...). Kao i u drugim novinama,
žene su u Kuriru ministarke i tužiteljke (Haškog
tribunala), ali su potpredsednici vlada i državni
sekretari, sudije... što valjda sve ulazo u uobičajenu
tekuću matricu rodnog determisanja zanimanja i funkcija
kod nas. Nasilje i porodično nasilje tretiraju se
neutralno-korektno; a demonstracija senzibilizovanosti
za "ženski princip'' koristi se za slanje kodiranih
"drugih" poruka, kao što je to verovatno bio slučaj
sa isticanjem, u najmanju ruku neukusnog, primera
"ženske solidarnosti" u povodu ovogodišnje dodele
nagrade "žensko pero". U euforiji svetskog fudbalskog
prvenstva davan je prostor ljubiteljkama fudbala,
što su, uostalom, radile sve novine, a neke tu praksu
nastavljaju i dalje... Od 14 imena u impresumu ovih
novina 6 je ženskih i ni jedno nije glavno.
Što
se tiče Pressa, on je "ozbiljniji":
u njegovom impresumu od 18 imena 2 su ženska, i
to u slučaju šefa deska i direktora marketinga.
Listajući broj od 1. juna može se primetiti da je
na prvoj i dvanaestoj strani u rubrici "Džet set
svet", pod lakom etiketom "frka", odnosno "skandal",
doneta vest o tome da je jedna žena izgubila dete
zbog stresa izazvanog akcijom ekipe neke domaće
skrivene kamere; da je, na 8. strani, izuzimajući
odrednicu "žena Bila Klintona", pristojno i jezički
korektno komentarisana namera senatorke da se kandiduje
za predsednika; da je na 19. strani, kao simboličan
uvod u letnju priču donet prilog o celulitu kao
zdravstvenom problemu - što je u istom periodu bila
tema i Kurira, pa se postavlja pitanje da li je
sve to obična koincidencija sa gorepomenutom anegdotom
ili je možda u pitanju prosvetna zavera... lpak,
drugog juna doneta je vest da će Ivana Dulić Marković
biti izabrana za potpredsednika vlade, kao sto je
i Segolen Roajal bila kandidat za predsednika Francuske.
Trećeg juna stigla je vest da je smenjena direktorka
TOS-a, ali i informacije da je Jovana J. voditeljka.
Četvrtog juna Press je na sedmoj strani objavio
tekst na temu seksualnog uznemiravanja (i muškaraca)
na poslu. Uz tekst je išlo i odgovarajuće blic-istraživanje,
testiranje SOS telefona, kao i isticanje u prvi
plan "lošeg" primera Švedske, koji je dobijen od
jedne članice Saveta za ravnopravnost polova Vlade
Srbije. Na sledećoj strani donet je članak o krizi
braka, a na jedanaestoj strani istraživanje o prostituciji.
Petog juna objavljen je intervju sa Anom Franić
kac najvećim fudbalskim fanom u Srbiji, itd... U
osnovi, Press se najviše bavi mafijom i muškim poslovima,
kao što su politika i fudbal na primer, ali, kao
i većina drugih novina uredno prenosi statistike
i rezultate popularnih rodnih istraživanja. Press
donosi i relaksirane vesti o poznatima ni manje
ni više seksistički od ostalih novina - možda čak
manje!
Blic,
koji ćemo početi ponovo da pratimo od septembra
ušao je u ovaj broj samo na naslovnu stranu u vidu
kolaža od isečaka iz medijski veoma dobro propraćenog
letnjeg projekta kobajagi-biranja-ženske-vlade.
U početku ta igra se činila nekritički prepotentnom,
provocirajući upitanost mnogih kako tolike ozbiljne
žene mogu da učestvuju u svemu tome, ali postepenim
punjenjem baze podataka o ženama koje bi mogle i
htele učestvovati u političkom životu zemlje, ova
jednorodna šarada ipak je pokazala da ima smisla.
Vreme
je uz broj od 27. jula donelo tematski podlistak
Evropski forum br. 7 posvećen ženama u Srbiji, koji,
ljubaznošću Centra za ženske studije i istraživanje
roda, donosimo i mi kao podlistak uz ovaj broj.
Osim Zografovih strip strana, koje sve češće uzimaju
u postupak ženske teme, Vreme u ovom periodu skoro
i da nije imalo drugih tekstova koji bi bili vredni
da se ponovo pročitaju iz specifično ženskog ugla,
ali je imalo nekoliko velikih tekstova koji su se
bavili ženama političarkama: Hilari Klinton, Julija
Timošenko, Ivana Dulić Marković... I, naravno imali
su svoj tradicionalni godišnji fenomenološki prilog
o Ceci.
NIN
je takođe odvojio znatan broj svojih stranica za
Cecu, a veliki broj strana utrošio je i na pomodno-dekodni
feljton o Mariji Magdaleni i velikim ženama hrišćanstva.
Ali, objavio je i intervju novinarke Ruže Ćirković
sa dr Mladenom Lazićem o ekonomskoj eliti kod nas
u kome je posebno ukazano na patrijarhalni karakter
lokalne matrice ostvarivanja ekonomske moći...
Uopšteno
uzevši, glavna ozbiljna tema iz specifično ženskog
ugla tokom letnjeg perioda bio je Zakon o rodnoj
ravnopravnosti, koji je, nažalost; proizveo najviše
efekta u oblasti jezičkih nedoumica. Velika i stalna
tema bilo je porodično nasilje, a u vezi sa tom
temom simptomatično je da se sve češće uzima u obzir
(i pridaje mu se značaj) stav crkve, koja se u ovu
raspravu posebno aktivno i uključila. Trgovinu ljudima
i seks trafiking, nakon dugotrajne afere koja je
potresala uglavnom crnogorski teren, sve novine
nastavile su kontinuirano da prate i na domaćem
terenu - bez senzacionalizma, što je možda dobro,
a možda i nije. Kada je u pitanju seksualno nasilje,
kao i seksualno uznemiravanje, sve više se potenciraju
i muškarci kao žrtve. Skretanje pažnje na položaj
i potrebe žena manjinskih etničkih grupacija, pre
svega Romkinja, ali i skretanje pažnje na specifičan
položaj vernica u sekularnim društvima, pa i našem
(posebno muslimanki), teme su kojima se u različitim
novinama različito pristupa. Prilično uredno se
donose (foto)vesti o aktivističkim performansima;
makar i zato što ništa tako dobro, kao loše osmišljen
i izveden performans, ne može upropastiti i najbolje
namere. Uz uvažavanje običajnih previda i neizbežnih
kukavičjih pologa, kao i činjenice da bi se ženske
grupe, organizacije i projekti s pravom mogli požaliti
da se njihov rad u štampanim i elektronskim medijima
ne prati ni na dovoljan ni na adekvatan način, mora
se ipak priznati da su, makar neautorizovani, efekti
višedecenijskog angažmana brojnih žena i muškaraca,
zapravo već veoma vidljivi. Kao što postepeno postaje
vidljivo i to da u Politici, odnedavno, poslove
uređivanja fotografije vodi jedna žena.
Indokmata
Presarijum
28/29
januar-april 2006.
 INDOKTRINALIJE
Ako
bi se monitoring štampe uzimao samo kao pokazatelj
"ozbiljnih ženskih tema", ili samo kao
izvor vesti o događajima koji se odnose na žene
ili se tiču njihovih "ozbiljnih" aktivnosti
i tekućih interesa, onda svođenje klipinga na samo
dve "ozbiljne" novine možda i nije tako
"strašno". I površnim pregledanjem Indokove
hemeroteke, koja danas pokriva period od nekoliko
decenija, može se videti da većina "ozbiljnih"
novina manjeviše donosi iste/slične vesti i komentare
na ustaljen i u različitim vremenima različito ograničen
broj tema, kao što bi se, uostalom, sa pomeranjem
težišta na iracionalnu provokaciju, moglo reći i
za "ozbiljno žutu" štampu. A možda bi
se, ako bi cilj monitoringa bio i analiza načina
na koji naša štampa tretira prisutnost i interese
"druge" polovine svoje populacije, rezultati
istraživanja opet mogli svesti na te dve skoro osnovne
"boje". S druge strane, neka dublja analiza
mozda bi pokazala da se razlike između te dve kategorije
pristupa, "ozbiljne" i "žute",
vrlo često "ozbiljno brišu...
A, zbog nezavidne finansijske situacije, Indok je
prva tri meseca ove godine zaista pratio samo dva
dnevna lista: Danas i Politiku.
Budući da je u dosadašnjim brojevima Presarijuma
u različitim povodima, Politika često bila predmet
"posebnih" komentara, ovoga puta, povodom
8. marta statistička štih proba domaće štampe napravljena
je na Danasu. Pa tako:
Danas je 8. marta na 36 regularnih strana (bez dodataka,
sa reklamnim stranama) doneo ukupno 51 fotografiju
na kojoj se iz ovog ili onog razloga pojavljuje
17 ženskih i 63 muška lika. Od tih 17 ženskih likova
1 je sa reklame, 7 je iz sveta zabave i kulture,
2 iz sporta (prema 7 muških aktera), na 2 fotografije
su portreti aktuelnih kolumnistkinja, a 5 likova
je iz tzv. ozbiljnog javnog sektora (politika, privreda,
upravljanje).
Glavni urednik Danasa i predsednik upravnog odbora
su muškarci. Od 20 ostalih imena u impresumu, 9
je ženskih.
Od 7 tema najavljenih na naslovnoj strani, ni jedna
se ni na koji način ne odnosi na žene.
Od 77 članaka i većih vesti u 8 njih žene su glavni,
ili sporedni, ali važni akteri.
Na 5. strani malo veća vest o početku rada Nacionalnog
plana aktivnosti za žene, koji se radi pod koordinacijom
Saveta za ravnopravnost polova. Na 8. strani pojavljuje
se prvi članak koji upućuje na to da je danas 8.
mart, Dan žena - u rubrici "Lični stav",
Vesna Perović, koordinatorka Sigurne ženske kuće
iz Podgorice, razmislja o tome gde su žene pogrešile.
Na 17. strani u okviru rubrike kratkih vesti "Iz
sveta" citira se Kofi Anan, generalni sekretar
UN, koji je povodom 8. marta izdao saopštenje sa
opštim zaključkom da su žene i dalje u podređenom
položaju.
Na 20. strani, kratka agencijska vest da turske
studentkinje, koje žele da nose marame na javnom
mestu dolaze da studiraju u Sarajevu.
Na 25. strani - malo opširnija vest o otvaranju
osmomartovskog bazara - akciji Sekretarijata za
obrazovanje i Škole za decu sa posebnim potrebama,
što možda nije manje neprimereno od vesti o "tradicionalnom"
osmomartovskom cveću i šopingu, ali je na nivou
lokalne naravi, samo po sebi svakako indikativnije
...
Opet, na 27. (sportskoj) strani, informacija o debiju
jedne žene u muškoj hokejaškoj ligi Švedske mogla
bi biti u blagoj vezi sa "datumom".
U rubrici kultura na 28. strani ima više referentnih
femino-crtica, a na 30. strani i jedan malo opširniji
prilog o 8mm/artovskoj atmosferi u novosadskom klubu
Izba, koji određene art/sadržaje; reklo bi se "kultivisano",
ili barem dnevno-kulturno adekvatno, uvodi u kontekst
aktivnog rodnog čitanja...
Dok na 33. strani, u rubrici "Šta radite danas",
Vanja Govorko, gradski sekretar (sic!) za socijalni
rad, za koju zahvaljujući priloženoj fotografiji
znamo da je žena, računa na to da će zbog 8. marta
raditi skraćeno radno vreme!
Na poslednjoj, 36. strani u rubrici "Arhiv"
(sic!) saznajemo da je 1910. godine, na Drugoj konferenciji
žena socijalista u Kopenhagenu, na inicijativu Klare
Cetkin ustanovljen praznik Dan žena, u znak sećanja
na demonstracije žena u Čikagu 8. marta 1909. godine,
kao i da je u Srbiji Dan žena prvi put obeležen
1914. godine.
lako je, kako se iz ovog pregleda vidi, Danas u
nekoliko rubrika pokazao da je "svestan"
8. marta, ipak, kao što će se i iz naše prve rubrike
posvećene 8. martu videti, Politika je u celini
Danu žena, dala znatno više prostora, pa i značaja.
S druge strane, koncept Danasa je takav da su neke
druge važne teme bile pokrivane većim i sveobuhvatnijim
analitickim člancima, što je Politika nadoknađivala
izvlačenjem važnih tema na prvu stranu...ali dalja
poređenja ovakve vrste prepustamo čitateljkama Presarijuma,
jer je ovaj broj sticajem okolnosti; kroz nekoliko
provizornih rubrika, praktično pretvoren u poligon
odmeravanja snaga ova dva najozbiljnija srpska politička
dnevnika.
Ono sto je možda interesantno i što moglo bi da
bude indikativno, a nije vidljivo iz samog biltena,
to je svakako podatak da je, bez obzira sto su u
ovom periodu isecani članci samo iz ovih dveju dnevnih
novina, ukupan broj isečaka skoro isti kao i prethodnim
periodima: Za Presarijum to znači da su opet mnogi
zanimljivi članci morali da budu izostavljeni, pa
čak i neke teme, koje su se u jednom momentu nametale
kao važne. ("Grbavica", recimo, ili mozda
"supruge političara"...). Ali, kao i do
sada, za potpuni uvid u "logistiku" Presarijuma
preporučujemo da se dođe na lice mesta u Beograd
u Indok u Azinu u, ulici Majke Jevrosime 39/prvi
sprat, najbolje utorkom i sredom od 11 do 17.
IndokMata&Co.
|
|