| |
Presarijum
22
januar-februar 2005.
 Nova
gospoda & Co.
U
pretprošlom broju Presarijuma, u pomanjkanju inspiracije
da iz ženskog ugla prokomentarišemo pisanje NIN-a
u datom periodu, obećale smo, kao fol - zagonetno,
da ćemo o NIN-u pisati drugi put. Sticajem okolnosti,
27. januara ove godine NiN je obeležio 70-godišnjicu
postojanja, što je ispalo kao dobar povod da u ovom
broju Presarijuma delimično ispunimo to olako dato
obećanje....
A stvari stoje ovako: prateći poslednjih 8 brojeva
NIN-a zabeležile smo sledeće:
Na Ninovoj listi za ličnost 2004. godine po prvi
put se našla jedna žena - Jasna Šekarić!
Na top listi za ličnost prethodne godine u svetu
muzike, koja u celini odražava muško-ženski odnos
na 50:50, na prvom mestu je opet žena - Isidora
Zebeljan.
U Ninu od 13. januara, u intervjuu pod nazivom "Špijuni
u vrhu države", bivši načelnik vojne bezbednosti
upotrebio je sintagmu "gospođica sa tašnicom"
umesto imena i prezimena Nataše Mičić, govoreći
o periodu kada je ona bila v.d. predsednica Skupštine
Srbije, v.d. predsednica Srbije i članica vrhovnog
saveta odbrane, a da intervjuer "nije ni trepnuo".
Od broja do broja žena je u NIN-u čas predsednica,
čas sekretar, čas istoričar...
Statistika obletničkog broja od 27. januara izgleda
ovako:
u sadržaju su posebno najavljena 4 intervjua sa
fotografijom ličnosti, od toga 1 je žena; ukupan
odnos svih objavljenih intervjua: 6:2 u korist muškaraca;
ukupan odnos ostalih priloga je 60:40 u korist muškaraca;
povodom obletnice Nina tražena je izjava od 104
muškarca i 13 žena; od potpisanih autora tekstova
i drugih priloga 7 su žene, 48 su muškarci; svi
glavni urednici su bili muškarci u intervjuima sa
Ijudima koji su podizali NIN, glavna intervjuisana
žena bavila se plasmanom, a glavni intervjuisani
muškarac je bio glavni urednik.
U broju od 3. februara za NIN su samo dve žene bile
vredne pominjanja: jedna "šefica fudbalskog
kluba i jedna šefica Misije Međunarodnog monetarnog
fonda.
NIN od 10. februara donosi poduži tekst o nasilju
u porodici, dok se "kultni fenomenolog"
bavi aferom sa kućnim videom Suzane Mančić. Statističku
čast ovog broja spasavaju fotografije i tekstovi
velikog broja žena u podlistku "Biznis klub"
u kome često ima više žena nego muškaraca, "što
se može smatrati simptomom koji matičnom listu možda
promiče, iako je, istini za volju, i njegov glavni
novinar za pitanje biznisa žena.
NIN od 24. februara pod naslovom "Kolateralne
zatočenice" donosi interesantan i neočekivan
prilog o suprugama haških optuženika. U istom broju
donet je prikaz istraživanja Vladislava F. Ribnikara
"Oblici svojine u našoj istoriji" s kraja
pretprošlog veka u kome je podvučena primedba o
položaju žena: "Žena nije stajala u neograničenoj
vlasti svojega muža već je bila ravnopravna ličnost
koja je čak na sudu mogla svedočiti. Ona je imala
polovinu muževljevog imanja... "
Opšti utisak je da se danas NIN ne bavi previše
ženskim pitanjem, ali da zato, poput Vremena (na
što smo već ranije skretali pažnju) i NIN na svojim
tzv. žutim stranama donosi apsurdne citate iz drugih
novina i medija i često daje prostora seksističkim
i mizoginim ispadima. Tako, na primer, NIN u broju
od 17. februara prenosi odgovor B. Karića jednoj
tv-voditeljki na njeno pitanje da li je gledao kućni
video Suzane Mančić: "Pa gledao bih Vas u takvim
pozama, radije nego nju. Bilo bi mi prijatnije"
- a Karićevi arogantni, podrazumevajući, seksizmi
provlače se i kroz njegovo prepričavanje anegdote
vezane za direktorku njegove televizije i njeno
donje rublje..., a možda još i više u komentarima
o tradiciji, mestu žene i "snajkama",
u velikom tekstu o Karićima u jednom od brojeva
vremena, koji delimično prenosimo u ovom broju Presarijuma,
kao možda najbolji primer lokalnog kolektivnog fantazma
na zadatu temu.
Kada smo već kod Vremena i ad hoc statističarenja,
podvucimo i to da Vreme možda ima izbalansiraniji
muško-ženski odnos u celini, da je, iako su žene
u prednosti na žutim stranama, sam staf rodno izbalansiran,
s tim što vrh piramide ipak zauzimaju muškarci...
Toliko o nedeljnicima!
Što se tiče dnevnih novina koje pratimo, nadamo
se da smo donele dosta raznovrsnih i karakteristicnih
članaka koji (bez komentara ovoga puta) u osnovi
pokrivaju sve oblasti "od interesa za žene"
koje pokrivaju same novine, što ne znači da "onoga
čega nema u novinama, nema ni u stvarnosti"!
Ali, to je naravno, ozbiljna tema, koja prosto vapi
za odlaganjem i zato - o tome, možda(!) drugi put.
D.V.
Presarijum
23+1/2
mart-april-maj 2005.
 INDOKTRINALIJE
U
intervju koji je sa njim doneo NIN od 26. maja,
Andrej Končalovski, poznati ruski filmski reditelj,
kao ilustraciju za svoju usputnu tezu da je Rusija
i danas zemlja robova, uzima upravo odnos prema
ženama, koji smatra i uzročnikom visoko razvijene
prostitucije u toj zemlji. Na pitanje novinarke
zar sovjeti nisu ništa uradili tokom osamdeset godina
vladavine, on odgovara da delimično jesu, ali kad
su oni otišli, sve je ostalo isto kao i pre. Samo
nekoliko godina ranije usputne izjave ovakvog tipa
mogle su se uzimati tek kao još jedan primer poslovičnog
slovenskog pesimizma, ali danas...
lako su danas naše novine manje-više pune pozitivnih
primera prirodnog osvajanja boljih i ravnopravnijih
uslova života za žene širom sveta, lakoća kojom
se kod nas žene iz javnog, kulturnog i političkog
života u istim tim novinama ograđuju od feminizma
(šta god ta reč značila, pogotovu kod nas nakon
devedesetih godina prošlog veka i antimondijalističke
propagande ondašnjih vojnih i-džejeva) prilično
je simptomatična... U tom kontekstu zvuči prihvatljivije
ranije objavljena izjava Hilari Klinton (kada smo
već kod citiranja poznatih) da oseća potrebu da
uvek iznova podseća svoju ćerku da prava i slobode
koje su žene dobile/osvojile nisu ničim zagarantovane
i da žene moraju toga stalno biti svesne, jer se
inače sve može vrlo lako i izgubiti...
Donoseći na poslednjoj strani prošlog broja Presarijuma
pomalo neobičan članak o nadarenoj guslarici u kome
se, između ostalog moglo pročitati i to da se ona
1999. godine prijavila vojnom otseku da bi, ukoliko
njeni sinovi budu bili pozvani na ratište, ona želela
da im se pridruži, nismo ni slutile da će se, sticajem
okolnosti naša stampa u mesecima koji slede, neibežno
baviti fenomenom Majke: neposredno pre nego što
su morale da počnu da se bave ozbiljnijim izveštavanjem
o aktivnostima majki iz Srebrenice (iz perspektive
približavanja obeležavanju desetogodišnjice srebrničkog
masakra), srpska dnevna i periodicna štampa dala
je dosta prostora izveštajnju sa sahrane majke Radovana
Karadžica, kao što je dala dosta značaja i citiranju
navodno njenih poruka sinu pred smrt da se ni u
kom slučaju živ ne predaje Haškom tribunalu. Potom
su usledili vesti i komentari nakon emitovanja snimka
sa zločinima koje su počinili pripadnici paravojne
formacije škorpioni, kao i fotografisanje i uzimanje
izjava majke jednog od počinioca...
Možda je lako, a možda i nije, otkrivati, opisivati,
kritikovati ovu nepodnošljivu lokalno-patrijarhalnu
matricu, ali koji drugi model nam je uopšte bio
nudjen preko medija, osim možda onog zaboravljenog
i pomalo beščasnog pohoda majki na kapije kasarni
početkom devedesetih, kada su, svakako u pokušaju
da nešto izmene, spasavale svaka svoje dete...
Ali na početku perioda koji pokrivamo ovim brojem
Presarijuma - bio je Osmi mart.
Što se tiče nedeljnika koje pratimo (NIN i VREME)
oni se tom temom nisu posebno bavili, ali je možda
u referentnim brojevima bilo dosta intervjua sa
ženama različitih zanimanja, što je možda bila i
koincidencija. Osim što je napravilo iskorak i konačno
sa žutih strana Cecu nacionale prebacilo na ozbiljne
strane (nije li i ona samo fenomen našeg doba?),
VREME je u ovom periodu donelo intervjue sa političarkom
Vesnom Pešić, ministarkom Ivanom Dulić Marković,
Vericom Bark, članicom anti-korupcijskog saveta,
kao i feljton o Kseniji Atanasijević, odstranjenoj,
zaboravljenoj i ponovo otkrivenoj srpskoj filozofkinji
prve polovine 20. veka. NIN je u broju od 17. marta,
u rubrici Društvo doneo malo istraživanje o kvalitetu
života u Srbiji i u svojoj statistici posebno je
uzeo u obzir podatke o ženama. U istom broju NIN
je doneo članak sa interesantnim detaljima o bračnim
ugovorima iz novog Porodičnog zakona, a tekst o
inicijativi za legalizaciju prostitucije u broju
od 12. maja (kada je doneo i fenomenološki zanimljiv
članak o pomenutoj sahrani majke Radovana Karadžića).
U ovom periodu su i svi drugi štampani mediji, uredno
prateći rad Skupštine mogli da bez zazora posvete
dosta prostora, upravo zahvaljujći pomenutoj inicijativi
da se i ta oblast konačno uredi i eventualno legalizuje.
Tradicionalno vaspitanje dalo je i tu svoj obol,
ako ne u generalnom pristupu, ono u finesama ispoljenim
u naslovima i podnaslovima tipa kome korist, kome
zadovoljstvo.
Dnevne novine koje pratimo bile su neposredno svesnije
8. marta, od čega uspevamo ponešto i da donesemo
u ovom broju. Ipak, bilo je inspirativnije da se
ponovo malo vratimo na igru statističarenja u koju
nas je uvuklo učešće Indoka u Global Media Monitoring
Project-u 2005 u prikupljanju podataka o vidljivosti
žena u štampanim i elektronskim medijima. Primenjujući
na dan 8. marta prostu metodu prebrajanja punih
objavljenih imena u celim novinama, uključujući
komercijalne stranice i izostavljajući strane sa
čituljama došle smo do poraznih statističkih rezultata
koji izgledaju ovako:
NOVOSTI su 8. marta imale razloga da donesu puno
ime i prezime 313 osoba. O tog broja 36 su bile
žene, preostalih 277 su muškarci. Na 77 fotografija
čije su teme i motivi Ijudi iz bilo kojeg razloga
moglo se videti 30 ženskih i 118 muških likova.
.
DANAS je 8. marta imao razloga da donese puna imena
326 Ijudi, od toga su 43 bile žene, 283 muškarci.
Na 33 fotografije koje donose informacije o Ijudima
vidi se 20 žena i 50 muškaraca.
POLITIKA je tog dana punim imenom i prezimenom pomenula,
potpisala ili potpisala 591 osobu. Od toga su 97
bile osobe ženskog pola i 494 muškog. Na 62 fotografije
čija su tema bile pojedine ličnosti, ili Ijudi opšte,
mogli smo videti 21 ženu i 86 muškaraca. Inace,
ovaj broj Politike je uveo čitaoce preko naslovne
strane u prigodan tematski blok o 8 martu u kome
uz iscrpno statističerenje na zadatu temu i donošenja
kratkih vesti o rezultatima rada ženskih grupa za
pružanje pomoći žrtvama seksualnog i porodicnog
nasilja, kao i o najavi zakona o polovima, provukla
formulacija da 8. mart simbolizuje neravnopravnost
polova, a blokčić o istorijatu proslave 8. marta
naslovila sa Za sve je kriva Klara Cetkin!
Možda zato nije na odmet jos malo statističarenja
po prvim ozbiljnim stranicama ove srpske institucije:
Naslovna strana: 6 tema: 1 (gore pomenuta) odnosi
se na žene.
2. strana: 10:0 žena, premda je ispod važnog članka
potpisana novinarka
3. strana: 10 članaka, 2 žene na slikama + vest
o protestima žena u Turskoj.
4. strana: 12 članaka, 0 o ženama, 1 potpisana novinarka
5. strana: 7 članaka, 6:1 o feminizmu + jedna žena
o kojoj se piše, sa fotografijom + 2 novinarke
6. strana: 3 članka, 2 potpisane novinarke
7. strana: 6 članaka, 0 žena, dve fotografije muškarca.
8. strana: 6. članaka, 0 žena,
9. strana : 7 članaka, 4 o ženama (3 o 8. martu,
1 o zdravlju)
10. strana: 3 članka, 0 žena
11. strana: 6 članaka, 1 o ženi (kriminal, sudstvo)....
i td..., itd... ...and the point is: dok su žene
u novinama direktori i šefovi, a higijenski radnici
- čistačice, blagajnici - blagajnice i kasiri -
kasirke, drugačije ne može ni da bude...
Ipak da ne bude zabune i da ne provedete leto u
blagoslovenom neznanju, otkrićemo vam veliku tajnu
zapretanu u press clippingu koji već prikupljamo
za sledeći broj: feminizam je demode!
Indokmata
Presarijum
24/25
jun-juli-avgust 2005.
 INDOKTRINALIJE
Najpre
obratite paznju da Sevojno
a onda izfenomenalizirajte KAKO UMIRU ŽENE?
Izuzimajući
poneku naznaku o tome gde je ženama najbolje, te
neizbežni osvrt na goruće pitanje položaja žena
u islamskim zemljama i akciju 1000 žena za Nobela,
koja je bila i svetska i naša, na stranicama i ovog
broja Presarijuma, donosimo uglavnom tekstove koji
su se bavili domaćim temama. Priloga ima na pretek
i mi naravno prenosimo tek malu količinu od onoga
što se tokom tri letnja meseca skupilo u Indokovoj
novinskoj bazi podataka.
Generalno uozbiljenje u vezi sa pojavama koje, na
žalost, jos uvek prevashodno ulaze u žensku interesnu
sferu kao da se u ovom periodu najizrazitije odslikavalo
u NIN-u iz koga donosimo znatan broj tekstova u
kojima se odgovorno pisalo o nasilju u porodici,
Zakonu o porodici, trgovini ženama,..., ali i fenomenu
učešća velikog broja žena u poslovima oko tzv. evropskih
integracija. Sa stanovišta domaćih naravi možda
je najindikativniji Ninov blok o romanima koje je
mimoišla Ninova nagrada - posebno top liste 10 najboljih
romana koje su sastavile učesnice i učesnici u promišljanju
te teme (tri žene i šest muškaraca): na sedam od
devet lista nema ni jedne žene! Ovu strategiju isključivanja
jedna od učesnica pokušala je da neutrališe rodno
izbalansiranom listom sa četiri ženska i šest muških
romana, dok "deveta lista", na kojoj su
zatupljeni isključivo romani književnica, na šokantan
način pokazuje sa kojom se lakoćom može napraviti
i takva lista, ali još više i sa kojom su podrazumevajućom
lakoćom dela književnica, koje su čak i "priznate",
potiskivana na rubove lokalnih književnih zabrana...
Neučvršćena pozicija žena u srpskom establišmentu
posebno se lako isčitava u oficijelnim posmrtnim
ritualima: prostim praćenjem rubrika Čitulje, Pomeni,
In memorijam, može se steći utisak da kad umre "važan"
muškarac, gotovo istovremeno sa vešću o njegovoj
smrti idu opširni ozbiljno napisani in memoriami
koji nas podsećaju na njegovu veličinu i značaj,
a kad umre neka "važna" žena, eventualni
in memoriam se pojavljuje sa velikim zakašnjenjem,
ili ga uopšte ne bude. Ili, što se ne retko i dogadja,
na "skromni značaj žene" podseća njena
porodica u plaćenom oglasu. (Potpuno izvan običajnih
shema, osvanule su ovih dana na stranicama Politike
dve crtice povodom smrti Sonje Hlebs, koje smo donele
zajedno, bez obzira što smo time ušle u jurisdikciju
sledećeg broja Presarijuma).
Kao da za sve te "važne" muškarce u uredničkim
fiokama stoje kovertirani in memoriami, a kao da
smrt svake "važne" žene dodje nekako iznenada,
ili suvise kasno. Naravno, postoje i izuzeci, izvestan
broj žena sa "muškim" karijerama, a u
bivšem režimu disbalans u veštima o smrti žena i
muškaraca bio je delimično maskiran zakonskom obavezom
prema prvoborcima i prvoborkinjama iz II svetskog
rata, koja je obezbeđivala jednakost u pravu na
vest o smrti, ako ne i na ravnopavnost u privilegijama
života.
Indokmata: Dragica V.
Presarijum
26/27
septembar-decembar 2005.
 INDOKTRINALIJE
RECI,
SLIKE, PROCENTI...
... i dobre želje
Vest
o naimenovanju Ljiljane Smajlović, za glavnu i odgovornu
urednicu POLITIKE, najmoćnijih dnevnih novina kod
nas, doneli su svi mediji decentno, uz isticanje
činjenice da je na ovako važnu funkciju prvi put
postavljena jedna žena. Simptomatično je da skoro
ni jedne novine, pa ni sama Politika nisu našle
za shodno da u konkretnom slučaju rodno usaglase
naziv zvanja sa nosiocem zvanja, premda u ovom slučaju
nije postojala "opasnost" od jezičke rogobatnosti
na koju se često žale i dobri momci. Možda bi se
ipak trebalo zapitati - čak i u slučajevima kada
i samim ženama ženski oblici pojedinih zvanja zvuče
smešno - da li ti ženski oblici tako zvuče "samo
zato što su ženski", odnosno, ne radi li se
prosto o implantima tradicionalne mizoginije koji
plaštom forme prikrivaju suštinu. U svakom slučaju,
dok će se na eventualne pozitivne efekte postavljenja
jedne žene na čelo ove velike, pa samim tim i inertne
institucije, možda morati pričekati, ili stručnije
iščitavati stvari izmedu redova, neobaveznim čitanjem
već sada se, u naizgled nevinim finesama - bas na
nivou intitulisanja, čak u slučajevima u kojima
se Politika i pod čvrstom muškom rukom "pravilno"
držala, mogu detektovati maliciozne dosetke romantičnih
čuvara muške časti i muških zanimanja...
lako je gore navedenim postavljenjem izgubio svoju
najbolju i najpismeniju političku analitičarku,
verovatno je u pitanju koincidencija što bi NIN,
koji je u prethodnom broju Presarijuma prednjačio
po količini članaka koje smo objavile, u ovom broju
skoro mogao da prode bez ijednog priloga. U nekim
okolnostima to bi možda bilo dobro, a možda i ne
bi, da slobodno parafraziram Hisako Horikava, plesačicu
i instruktorku buto plesa koja je u intervjuu datom
Beorami početkom ovog milenijuma, nekako tako okarakterisala
srpsku novu osećajnost. Ipak nekolicina NIN-ovih
lista za kraj godine daje dovoljno materijala za
zakeranje:
1) u broju od 24. novembra doneta je lista od 100
vodećih angažovanih svetskih intelektualaca/intelektualki
na kojoj se pojavljuje manje od 10 % ženskih imena:
Vidljivost čak i tog postotka dodatno se umanjuje
neujednačenom primenom rodno determinisanih intitulacija.
Ako se tome doda ćirilična transkripcija stranih
imena bez navodenja originala, ili uobičajene engleske
transkripcije prohodne na Internetu, nedovoljno
obaveštenoj, a zainteresovanoj osobi broj žena na
listi može se učiniti još manjim
2) u Ninovoj i RTS-ovoj populističkoj akciji biranja
najistaknutijih Srba/Srpkinja, na preliminarnoj
listi od 40 predloženih imena od kojih su samo 4
ženska, jedno ime je imalo prazan okvir za portretsku
predstavu i, naravno, radilo se o ženi - majci Jugovića
(što je kasnije ispravljeno "iskopavanjem"
detalja iz jednog reljefa).
Pa i DANAS, novine koje njeni fanovi smatraju novokorektno-demokratskim
i čije su glavne kolumnistkinje deklarisane feministkinje,
kao i veliki broj saradnica koje redovno i angažovano
pišu o ženskom aktivizmu i (s)rodno senzibilisanoj
materiji, na većini ostalih stranica uopšte se ne
zamajava rodno balansiranom lekturom tekstova -
šta god to značilo, ...a ezoterična kolumna Virtuelna
književnost Vladislave Gordić Petković u epizodi
pod naslovom Izvinjenje u 100 poza (Presarijum,
str. 11), koja komentariše različite aspekte jedne
od najkontroverznijih (Blic, Sto najmoćnijih žena
u Srbiji) brojnih top lista kojim se štampa opraštala
od 2005... sa nešto eksplicitnijim komentarom na
temu sponzorisanja, nekako vodi ka poslovičnim žutim
stranama VREMENA (Presarijum, strana 41), sa kojima
zajedno i nenamerno inicira pitanje: nije Ii sve
to u vezi sa sponzorušama previše pojednostavljeno
...ne potcenjujući pritom značaj i ozbiljnost istraživačkog
projekta koji je ovaj nedeljnik realizovao u saradnji
sa medijima iz susednih zemalja o sex traffikingu
na prostorima ex-yu. Naravno, da taj prilog zbog
obimnosti nije mogao biti donet u celini, pa zainteresovane
čitateljke upućujemo na Indokovu novinsku dokumentaciju,
odakle smo za ovaj broj Presarijuma uzele manje
od uobičajenih 10% od ukupno prikupljenih isečaka.
...a u narednoj godini možda bude nekih izmena,
a možda i ne, da ponovo parafraziram H.H, ne zaboravljajući
da vama, verovatno sa velikim zakašnjenjem, poželimo
uspešnu 2006-u i dalje..
Indokmata
& drugarice
|
|