| |
 Presarijum
16
Januar - februar 2004.
Povodom
stogodišnjice Politike, Presarijum 16, pored uobičajenog
pregleda pisanja beogradske štampe tokom prva dva
meseca 2004. godine, donosi i portfolio starih članaka
iz ovog lista preuzetih iz arhive Nede Božinović
koja se čuva u Indok centru. Isti povod je iskorišćen
i za izvođenje prigodnog komentara Politikine ženske
politike" koji se, ukratko, svodi na to da
Politika, poput većine drugih domaćih novina, nema
jasno definisanu uredničku politiku prema ženskom
pitanju.
u svakom slučaju mnoge aktuelne teme koje su mogle
interesovati ženski deo populacije u periodu januar-februar
2004., nisu našle mesta na stranicama Politike.
Nešto od toga pokrile su druge novine, i tek za
ponešto od toga našlo se mesta u ovom, skoro posebnom,
broju Presarijuma.
 Presarijum
17
Mart - april 2004.
Iako
Presarijum 17 pokriva period u kome se dogodio 8.
mart i u kome su najavljeni najnoviji republički
predsednički izbori, "pozitivno" pitanje
učešća žena u politici kao da je pomalo zamrlo.
I dalje se u našoj štampi ženskom pitanju radije
prilazi sa pozicija kurioziteta kao što su osvrti
"prva žena", "žene u ratu",
"žene u svetu" (po mogućstvu, islamskom),
"zdravlje žene", "problemi žena u
menopauzi, hormonska terapija - da ili ne".
Uz uznapredovala istraživanja o sve većem postotku
oboljevanja od raka medju ženama u neposrednom okruženju,
u provereno prihvatljive teme spada i dalje trgovina
ženama, seksualno zlostavljanje i nasilje u porodici,
SOS telefoni... Pri tom se na aktivnosti nevladinih
ženskih organizacija za pružanje pomoći u ovim oblastima
uglavnom pozitivno gleda, dok se na drugoj strani,
glavna netrpeljivost javnog mnjena prema nevladinim
organizacijama prelama kroz mizogine ispade protiv
nekolicine njihovih eksponiranih žena (što se ovoga
puta slilo u sito i rešeto NiN-a).
U proteklom periodu najneoprostivija "uzgredna"
ogrečenja u novinskim komentarima, za koja se nije
našlo mesta u ovom broju, dogodila su se tokom izveštavanja
o aferi vezanoj za pozorišnu predstavu Seks trafiking,
inspirisanu reality show aferom otkrivanja trgovine
ženama u Crnoj Gori, u kojoj je ozbiljan kriminal
tretiran kao lascivni humor, i u okviru izveštavanja
sa procesa Ditru u Belgiji, u kome se snimci zlostavljanja
i silovanja devojčica karakterišu kao "porno"
materijal, i to - u Politici!
Inače, Osmi mart je i ove godine tretiran kao tranzicioni
praznik, što se možda vidi i iz potfolia koji donosimo
u ovom broju. Nadamo se da smo, u rubrici Iz Arhive
Nede Božinović doneli mali prilog u korist teze
da Osmi mart, čak i kod nas, nije prosta komunistička
ujdurma i da se bez griže savesti i u novom ideološkom
okružernju može smatrati važnim datumom ženskog
oslobodilačkog pokreta.
 Presarijum
18-19
Maj-avgust 2004.
KAKO
PREBOLETI NUŠIĆA? Raspevanost domaće "štampe
na domaće teme sve više sužava manevarski prostor
Presarijuma za donošenje članaka koji se odnose
na položaj i aktivnosti žena u svetu. U nekoliko
poslednjih brojeva gotovo da su u potpunosti bile
potisnute priče sa svetske scene, kao uostalom i
u ovom dvobroju, premda je u samoj "štampi
tih priča bilo dosta i premda su često bile objektivno
zanimljivije i indikativnije od domaćih. Budući
da su domaće najaktuelnije (ženske) teme manje-više
inspirisane (ako ne diktirane) svetskim trendovima,
nase čitateljke ipak neće biti uskraćene za informaciju
o tome koje su teme i ideje u opticaju u svetu.
Disparitet donekle umanjuju i tranzicione obaveze
koje delimo sa susedima, što je posebno očigledno
kroz način na koji se domaća štampa njima bavi,
kao i kroz činjenicu da se značajan procenat tih
osvrta odnosi na položaj i probleme upravo naših
susetki.
Jedna od zajedničkih tema sa susedima u proteklom
periodu svakako je bio, danas već zaboravljeni "plebiscit
o Severini", koji je u kratkom periodu kontaminirao
apsolutno sve javne medije u zemlji, sve javne poslenike,
sve ideološke i stranačke opcije i kandidate, na
sličan način na koji je pre dve godine Cecin koncert
na Marakani "pomerio" pravila javnog izveštavanja.
Zahvaljujući dužem vremenskom periodu koji ovoga
puta pokrivamo, uspeli smo da 'slučaj Seve' uglavnom
zaobiđemo, iako je pretila opasnost da nam se baš
on nametne kao primer povećane tolerantnosti (do
bolećivosti) javnog mnjenja prema nepodopštinama
jedne žene.*
Nisu svi plebisciti i javni skandali kratkog daha:
'slučaj Moldavke S. Č' i danas baca senku na crnogorsku
političku scenu, a domaća štampa nastavila je ne
samo da prati taj slučaj već i da ozbiljnije i angažovanije
istražuje problematiku trgovanja Ijudima, posebno
ženama, ne samo u Crnoj Gori i u svetu već i u Srbiji.
Količina tekstova koje u ovom broju donosimo na
tu temu proporcionalno je veoma mala u odnosu na
broj i značaj objavljenih tekstova u periodu koji
pokrivamo. Opet smo se rukovodile činjenicom da
je u prethodnim brojevima ta tema uredno pokrivna.
Nije u potpunosti zamrla ni 'afera Vuk Obradović'
čija je, svojevremeno politička obojenost doprinela
da se, izuzev retkih slučajeva, na primere seksualnog
uznemiravanja ne gleda potcenjivački i sa omalovažavanjem,
premda smo u ovom broju dali prednost tekstovima
koji se više odnose na pojave seksualnog zlostavljanja,
kao i tekstovima koji informišu o naporima nevladinih
organizacija i državnih institucija u pravcu prevencije
i saniranja sve vidljivijeg porodičnog nasilja...
Najviše teškoća u dajdžestiranju pres-klipinga počeo
je da pričinjava Danas, koji sve ozbiljnije i opširnije
obrađuje ženske socijalne i dnevno-političke teme,
kao i one kulturološke kojima se preispituju pitanje
roda i pola u umetnosti i kulturi, tako da povremeno
poprima odlike feministički angažovanih novina.
Poput Politike, Danas se takođe sve više bavi ženskim
pitanjem u susednim ex-jugoslovenskim državama i
u svetu i, kao i Politika, ima manje ili više specijalizovane
novinare za ovu oblast. lako ove novine feminističkim
i rodnim temama prilaze sa korektnih pozicija, Danasovim
lektorima/lektorkama ne smeta jezički maskulinizam:
žene su ministri, predsednici, profesori, sociolozi...
izgleda da je to jedina tvrda jezička konvencija
u inače lingvistički anarhoidnoj Srbiji, ako već
nije strah od sindroma Gospođe ministarke.
Šta smo još propustili? - U Novostima tekstove tipa
'moja, ili ničija', 'zločini iz strasti', 'zločini
iz koristoljublja', 'žene podvižnici', žena zlostavljateljnica
zatvorenika u iračkom zatvoru... zato što su Novosti
počele da relativno redovno prate rad i saopstenja
socijalno odgovornih nevladinih organizacija koje
se bave prevencijom ili borbom protiv svih kategorija
nasilja nad ženama...i čak i kad nisu naklonjene
fenomenu ženskih nevladinih organizacija trude se
da zadrže neutralan ton, ili barem da se provuku
bez komenatra, a ponešto od toga ima u ovom broju.
Ono što je za Novosti oduvek bilo karakteristično
to su istorijsko-etnografski feljtoni koji dotiču
pitanja lokalne ženske istorije i etnologije, običaja,
presedana... (u ovom broju donosimo jedan nastavak
aktuelnog feljtona). Politika je imala puno tekstova
posvećenih ženama književnicama, posebno sada kada
ima sopstvenu ediciju kniga, koje nismo uvrstili
u ovaj broj, a takođe se bavila fenomenom sve većeg
broja dela o životima izuzetnih žena, "što
smo delimično pokrili. Žene u politici, to je tema
koja u Politici nije zaobilažena, ali nije ni preterano
obrađivana: u predizbornim kampanjama (predsednički
i lokalni izbori), stavljan je akcenat na činjenicu
da se kandidatkinje po pravilu osvrću na problematiku
žena u politici i da očekuju podršku žena. Politika
se bavila i temom supruga i prvih dama tokom predsedničkih
izbora, a jedna od predsedničkih kandidatkinja imala
je dobar publicitet, 'samo zato što je princeza.
Trgovina ženama na Kosovu i Srbiji, pedofilija u
Belgiji, mučenja u Iraku iz ugla činjenice da je
jedna žena u mučiteljkom timu.
Ugroženi muškarci (ženska strana). Romkinje. Kao
i uvek Politika je donosila redovno članake i vesti
koje se odnose na položaj žena u svetu, kao što
su problemi zabrađenih muslimanki u Francuskoj i
Nemačkoj, sudski procesi povodom potcenjivanja žena,
protesti protiv zabrane abortusa i seksualna zloupotreba
u školama u Americi, seksualno uznemiravanje na
radnom mestu u Sloveniji... Ostale ozbiljne aktuelne
teme uglavnom su ušle u ovaj broj.
lz Vremena smo ispustili rodno senzibilisane rubrike
Pun kufer Marketinga i TV manijak + nešto vrlo vrlo
ozbiljno + nesto vrlo žuto..., a nešto smo i uzeli.
A NIN, a Nin? O Ninu drugi put!
D. V.
* Dok je naizgled svima bilo jasno
zašto je slučaj Seve ušao u ozbiljnu štampu, dotle
se niko ne pita kako funkcioniše mehanizam uspostavljanja
'decentnog fenomena Frida Kalo' koji disciplinovano,
kao prirodnu pojavu, mesecima podjednako opslužuju
i ozbiljni i neozbiljni mediji. Osim Fride i Severine
pažnju štampe privlačio je fenomen harizmatskih
političarki iz sveta (Sonja Gandi, Margaret Tačer),
a sa domaće scene ličnost Princeze Jelisavete u
povodu i dekoru predsedničkih izbora.
Presarijum
20
septembar-oktobar 2004.
 Alisa
i metafore
"Ako sam dobila nagradu zato što sam žena pisac,
onda ću je primiti kao žena i biću povređena",
izjavila je Elfride Jelinek ovogodišnja dobitnica
Nobelove nagrade za književnost, unoseći "tipično
ženski" otrežnjujući ton u euforiju pozitivne
rodne diskriminacije. Mnogo dramatičnije primere
zaborava i trežnjenja imali smo, nažalost, na domaćem
terenu: neukom lakoćom i arogancijom srpske estradne
inteligencije i štampe obeščašćeno je jedno dete,
jedna devojčica, jedan dečak, jedan odrastao čovek
i jedna odrasla žena, svi Romi, siromašni. Dok se
u povodu slučaja i izjave Elfride Jelinek može otvoriti
akademska rasprava o aktuelnom socio-kulturološkom
trendu, naš "slučaj" diskredituje svaku
diskusiju pa i obezvređuje praksu Presarijuma da
ukazuje na sve one sumnjive priloge o muško-ženskim
razlikama kojih je inače puna dnevna i periodična
štampa, kao uostalom i elektronski mediji..?.
Naravno da ne treba uzimati za ozbiljno "analitičke"
tekstove kao što je onaj na "Muškoj strani"
u Politici od 3. oktobra u kome se, uz pozivanje
čak na nekakvo naučno istraživanje, raspravlja o
razlikama u reagovanju žena i muskaraca na seksualnu
zloupotrebu na poslu, neodgovorno podupire "romantičnu"
tezu o balkanskom mačo-menu kome navodno imponuju
"startovanja" od strane dominantnih šefica...,
kao sto ne treba uzimati za ozbiljno ni primere
uznošenja srpskog sirotinjskog mačizma koji se provlače
i kroz ozbiljne nedeljnike: u Ninu kroz nekakav
zabavni upitnik M. Gutović provlači "svoju
poslednju" a propo tužbe koju je protiv TV
Pink krajem prošle godine podnela mreža ženskih
grupa, a u Vremenu kroz inkriminisanu rubriku Ljudi
i vreme
...I ne bi Ii potezanje prve srpske opere bilo tako
ozbiljno olako da je kojim slučajem nije potpisala
žena...i da Ii bi se olako, kao nekad, javno licitirali
zdravstveni kartoni da kandidatkinja za mesto direktora
Instituta za db nije "opet" bila jedna
žena (setimo se samo uvoda u sednice Saveta odbrane
kojima je trebalo da po službenoj dužnosti prisustvuje
Nataša Mičić)... Da se ne vraćamo na temu lakoće
karikaturalnih kvalifikacija bivše ministarke prosvete,
koliko god "prosvetiteljskim" potezima...
Da nije reč o "običnoj ženskoj paranoji'' nego,
o o kulturološkoj shizofreniji dovoljno je staviti
jedne pored drugih slavodobitne naslove kojima se
objavljuje svako "prvo" naimenovanje žena
na važne političke i upravljačke funkcije i one
denuncijantske otelovljene u rečici "opet"
u slučajevima uzastopnog naimenovanja osoba ženskog
pola na te iste važne društvene funkcije...
Štampa je, inače, u ovom periodu pozitivno diskriminisala
fenomen porasta broja žena na političkoj desnici,
kao i fenomen porasta "ženskog terorizma"
indikativno definisan u komentaru ruske pesnikinje
Ljudmile Ulicke objavljenom u Ninu u okviru priloga
o terorističkom napadu na školu u Beslanu.
Nin je sa naizgled benignim prilogom o bosanskoj
operi Srebrničanke ponovo aktuelizovao pitanje (zlo)upotrebe
"tema dana", nadovezujući se na naizgled
nedovezive priče o nedavnim pozorišnim predstavama
na teme seks-trafikinga, pedofilije, porodičnog
i seksualnog nasilja, kao uostalom i na pitanje
abortusa, koje je mesecima služilo kao medijska
legitimacija ovogodišnjeg Venecijanskog filmskog
festivala...
In memoriami, sećanja, čitulje i pomeni možda ponekad
(uvek?) govore više o stvarnoj poziciji žena u društvu
nego što im je namera. Olake upotrebe institucije
pomena i nekritička kvalifikacija angažmana preminule
osobe prisutna je čak i u pomenu Zarani Papić koji
su između ostalih potpisale Ženske studije, AŽIN...,
vraćajući na početak pitanje ko smo i u čije ime
govorimo?
D.V.
Presarijum
21
novembar-decembar 2004.
 Kao
i svake godine i ovaj novembar je prošao u znaku
aktivizma ženskih grupa u borbi protiv porodičnog
nasilja i nasilja nad ženama. Tradicionalna nacionalna
kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja
nad ženama" ove godine je organizovana je u
45 gradova u Srbiji pod naslovom "One nemaju
poverenja - Zašto?", stavljajući naglasak na
zdravstvene posledice nasilja. Održan je i seminar
za novinare "Odgovornost medija i nasilje nad
ženama" u okviru koga su, izmedju ostalih predstavljeni
i informaciono dokumentacioni centri Indok iz Beograda
i Dicens iz Novog Sada. U Budvi je početkom novembra
održana i konferencija na temu "Žene i zaposlenost
u jugoistočnoj Evropi"... Novine su te aktivnosti
tek delimično pokrile, više indirektno i više one
koje se odnose na nasilje, što je možda urgentnije,
ali možda i više zahvaljujući odluci predsednika
Srbije da svoje pravo na pomilovanje ove godine
primeni na nekoliko žena koje su počinile zločin
kao odgovor na prethodno počinjeno nasilje u porodici.
Logično je da i ovaj broj Presarijuma donese najviše
tekstova koji su se bavili nasiljem nad ženama,
pre svega prateći aktuelnost trenutka iz perspektive
aktivizma, potom poštujući i činjenicu da su i novine
dosta pisale o tome, a i vraćajući dug našim čitateljkama,
budući da smo u ovogodišnjoj seriji biltena često
zaobilazile tekstove na ovu temu, dajući prednost
manje učestalim pojavama i računajući na to da se
objektivnost štampe kada je u pitanju "prosto"
nasilje uglavnom podrazumeva.
Čime se inače Presarijum bavio tokom 2004? Pa prvi
broj u 2004 (Presarijum 16) bio je posvećen stogodišnjici
Politike i analizi njenog pristupa ženskom pitanju.
Presarijum 17 bio je posvećen aspektima obeležavanja
8. marta u novim ideološkom okruženju, kao i zloupotrebi
"teme" seks trafikinga i seksualnog nasilja
u šou biznisu. U dvobroju 18-19 nastavile smo da
se bavimo tzv. ženskim fenomenima privlačnim za
javne medije, ističući istovremenio činjenicu da
je jedan od dnevnih listova (Danas) prešao kritičnu
granicu i otpočeo da se kontinuirano, ozbiljno i
opširno bavi ženskim pitanjem, ustupajući svoje
stranice deklarisanim aktivistkinjama ženskog pokreta.
U prethodnom broju skrenuli smo pažnju na porast
pozitivne diskriminacije u savremenom svetu koja
se ogleda kroz primenu kvota ne samo u politici
već i u sistemu nagradjivanja i dodela priznanja
u različitim oblastima.
Prateći štampu i dajući sebi za pravo da je komentarišemo
i da kritikujemo njen pristup pitanjima koja se
posebno tiču žena, nismo polazile nužno sa pozicija
da smo samom činjenicom da smo žene neprikosnoveni
arbitri za ispavan pristup ženskom pitanju i drugim
temama od posebnog interesa za žene. Manje ili više
diskretno na stranicama Presarijuma dobijale su
svoje mesto i pojave i komentari koji su posredno
ili neposredno dovodili u sumnju opravdanost odvojenih
napora žena i muškaraca da se ovo mesto u prostoru
učini bar za nijansu boljim... d.v. |
|