| |
PRESARIJUM
6
Decembar 2001 - Januar 2002.
Tokom završnih radova na Presarijumu 5 izgledalo
je da će decembarska štampa posvetiti više mesta
raspravama i inicijativama koje su preduzimale ženske
grupe i organizacije povodom donošenja novog Zakona
o radu i da će to biti tema ovog broja Presarijuma.
Ispostavilo se, međutim, da smo za Pressarijum 6
uspele da izdvojimo tek dva članka vezana za zakonodavstvo
iz specifično ženskog ugla interesovanja. Ostali
članci uglavnom pokrivaju većinu da sada detektovanih
oblasti u okviru kojih se domaća štampa bavi ženskim
pitanjem: žene u politici, seksualna i ekonomska
diskriminacija, nasilje u porodici i nasilje nad
ženama, trgovina ženama, kultura, estrada, zdravlje,
humor, "popularna antropologija", i svaka
od ovih tema pokrivena je ve}im brojem članaka koji
su mogli da se uklope u postojeći format. Zato je
ovaj broj po obimu za nijansu veći od prethodnih,
a tema broja - pa, recimo da se radi o sveukupnoj
slici, ne baš naročito suptilnog prelamanja rezultata
antropoloških istraživanja i rodnih studija na stranicama
domaće štampe.
Još samo da se pohvalimo da je ovo prvi broj u celosti
"izvađen" iz Indokove elektronske baze
podataka koja će do kraja godine biti dostupna na
web-u.
PRESARIJUM
7
Februar - mart 2002.
I najpovršniji čitaoci dnevnih novina već su zapazili
da se domaća štampa, na ovaj ili onaj način, sve
više bavi ženskim pitanjem. Premda je ta tendencija
najvidljivija na nivou proširenja "ženskih strana"
i drugih rubrika tipa "slobodno vreme", "zanimljivosti"
ili "zdravlje", ipak se povećava i broj ozbiljnih
osvrta na, recimo, posebno težak ekonomski položaj
žena kod nas, na njihovo nedovoljno učešće u javnim
poslovima i u politici, ili na otsustvo žena pri
odlučivanju o strateškim pitanjima razvoja društva.
Takvi članci posebno su bili brojni u periodu februar-mart
koji pokrivamo ovim brojem. Uzrok je, naravno, 8.
mart, kao i izvestan broj savetovanja o učešću žena
u politici organizovanih (na visokom nivou) proteklih
meseci. Zahvaljujući tome pred vama je jedan "ozbiljan
broj" Presarijuma koji je u celini posvećen domaćoj
sceni, bez pikanterija vezanih za lokalne običaje
obeležavanja Dana žena o kojima su novine, naravno,
izveštavale. Na žalost, zbog prostornih ograničenja,
u ovom broju nisu našli mesta ni neki vrlo ozbiljni
članci koji bi sigurno zasluživali vašu pažnju.
Zato potsećamo naše napredne čitateljke da sve nedostatke
Presarijuma mogu prevazići neposrednim uvidom u
Indokovu bazu novinskih isečaka.
PRESARIJUM
8
April - maj 2002.
Izgleda da je domaća štampa, barem ona koju mi pratimo,
počela da pridaje većí značaj temama koje se odnose
na položaj žena, kako kod nas, tako í u drugim sredinama.
Većina dnevnih novina tokom protekla dva meseca
imala je barem jedno istraživanje, feljton, ili
seriju članaka koji se bave učešćem žena u politici,
trgovinom ženama, zapošljavanjem í ekonomskim problemima
žena, ženama preduzetnicama, obrazovnim programom
kao generatorom rodne neravnopravnosti, ili, sve
aktuelnijim pitanjem položaja žene u "novoj" religijskoj
praksi. U tome ne zaostaju ni nedeljne novine, koje
su u ovom periodu donele nekoliko ozbiljnih priloga
na temu porodice, nataliteta, abortusa
Sudećí prema
rubrikama "Odjeci", "Pisma čitalaca", "Polemike",
ovim trendom su zadovoljni í urednici í čitaoci,
bez obzira koju opciju zastupaju. Zbog toga i Presarijum
8 ostaje na "ozbiljnom" kursu prethodnog, osmomartovskog
broja, a sudeći prema najavljenim kampanjama ženskih
grupa i organizacija u narednom periodu, teško da
će biti "lufta" i u letnjem broju.
 PRESARIJUM
9-10
Jun - jul - avgust 2002.
Tokom juna meseca beogradska štampa bez izuzetka
se bestidno hranila fenomenom Cece Ražnatović, povodom
njenog koncerta odžanog na Marakani. Ozbiljniji
deo te iste štampe je tokom jula sasvim uredno izveštavao
(i temeljno iskoristio strane učesnike) sa međunarodne
konferencije "Zaveštanje Hane Arent: s one
strane totalitarizma i terora", koju su organizovali
Centar za ženske studije i Beogradski krug. U avgustovskoj
štampi, možda su na najupečatljiviji način bile
pokrivene pravne inicijative i kampanje Viktimološkog
društva Srbije. Prava slika pisanja domaće štampe
o događajima i temama vezanim za žene ipak se ne
uklapa u ovako arbitrarno postavljene okvire. Iako
se i dalje rado bave problemima žena u drugim sredinama
(pa tako saznajemo da se u Italiji žene bore protiv
mafije, da se u Nemačkoj bave problemima dece rođene
u zatvorima, da je u Švajcarskoj legalizovan abortus,
da se u Sloveniji osnivaju skloništa za maltretirane
žene, ili da se u Japanu, uvođenjem vozova samo
za žene, sprovodi pozitivna diskriminacija
), novine
koje pratimo sve češće se okreću domaćim temama.
Istraživački tekstovi, inspirisani aktuelnim političkim
strategijama, inicijativama ženskih organizacija,
ili akcijama policije, nisu više retkost, a ponekad
se probiju i do naslovnih strana najozbiljnijih
dnevnih novina.
Presarijum
11
Septembar-oktobar 2002.
Umrla je Žarana Papić. Iako su na vest o njenoj
smrti reagovali samo nedeljnik Vreme i dnevnik Danas,
više nego što se danas može zamisliti, Žarana Papić
imala je zasluge za otvaranje domaće štampe ne samo
prema "stvarno" opravdanim, već i prema
"čisto" feminističkim pitanjima.
Od "Zamućenog ogledala slobode", članka
kojim su se Večernje novosti 1978. godine osvrnule
na seminar "Drug-ca Žena, novi pristup"
(prvi međunarodni feministički skup u SFRJ, koji
je organizovala Žarana Papić) do, recimo, naslova
"Marginalizacija po osnovu pola" iz dnevnika
Danas od 19-20. oktobra. 2002, ili "Uzmiču
muški bogovi" iz Politike od 5. septembra 2002,
naša je štampa pretrpela značajne promene. Ali ne
tolike da ne bi, praktično neprimećeno, iz pera
uglednog pisca prošle usputne mizoginične opaske
na račun održavanja trudnoće, čija god ona bila
(feljton "Milošević - jedan epitaf", Politika).
Presarijum
12
Novembar-decembar 2002.
Beogradska štampa nikad nije imala više dokaznog
materijala protiv sopstvenih nesporazuma na relaciji
"događaj-pisani izveštaj-ilustracija"
kao krajem 2002. godine. Veliki broj ženskih tema
i događaja koje su obeležile ovaj period pomalo
komplikuje stvari, sugerišući jednostrani zaključak
da je prosto reč o mizoginiji ili ginofobiji. Na
prvu loptu, kao takav je mogao proći "slučaj
Nataša Mičić", u kome su neke ozbiljne novine
radije rizikovale da budu proglašene seksističkim
nego da otvoreno progovore o pravim uzrocima uznemirenosti...
Mali je bio i broj novina kojima se nije omaklo
da prvu ozbiljnu istragu o trgovini ženama na našim
prostorima (koju je inicirala "Sigurna ženska
kuća" iz Podgorice) definiš{u kao "seks-aferu".
Neke su u potpuni naziv događaja udenule nostrifikovanu
reč " trafiking" - kao da je sve bolje
od prostog imenovanja stvari. Za nasilje koje se
događa u porodici, a ne u "tamo nekim"
javnim kućama, uglavnom su korišćeni domaći termini,
a nelagodnost se odvijala na nivou korišćenja fotografije,
za koju bi se moglo pomisliti da bi bolje funkcionisala
na nekom od inkriminisanih pedofilskih sajtova.
Ova primedba prethodno bi morala ići na adresu samih
promotera borbe protiv nasilja u porodici, što navodi
na ne baš utešnu pomisao da nam novine i nisu krive
za sve.
U sveukupnom kontekstu nesporazuma izostao je samo
šlag na torti: ni jedan od nastavaka Politikinog
serijala "Da li je prostitucija neizbežna pratilja
tranzicije" nije bio naslovljen "La belle
damme sans merci". Možda je reč o grubom previdu
|
|